+381 31 521 952
Међународна научна конференција Дете, култура, образовање одржана је на Педагошком факултету у петак 25.10.2024. године. Суорганизатори конференције су: Педагошки факултет у Копру, Универзитет на Приморском (Словенија), Педагошки факултет из Нитре, Универзитет Константин Филозоф (Словачка) и Учитељски факултет, Свеучилишта у Загребу (Хрватска).
Разумевање феномена, дете, детињство, култура, образовање не губе актуелност већ напротив стално иницирају потребу за њиховим проучавањем, истраживањем у различитим контекстима, временским оквирима, парадигматским приступима и концептима. Одговоре на питања о детету, култури и образовању њиховој вези и условљености кроз прошлост,садашњост и будуће перспективе заокупља промишљања како научника, истраживача тако и практичара који креирају, носе и реализују васпитну и образовну праксу. Управо је то био један од разлога за избор широког оквира којим су се бавили учесници конференцији, а чији су радови објављени у Зборнику под насловом Дете, култура, образвање. За конференцију је пријављено 22 рада и 41 учесник из Србије, Словеније, Пољске, Босне и Херцеговине и Хрватске.
Након свечаног отварања Конференције, изложбу графика Отисак дна ауторке Кристине Бошковић отворила је доц. др Кристинка Селаковић, а асистент Александра Митровић реализовао је ликовну радионицу са студентима и децом предшколског узраста.
У централном делу конференцијског рада презентоване су идеје и закључци радова аутора и отворена је дискусија на питања која су произашла из објављених радова у Зборнику са конференције. Издвојили су се закључци који се могу груписати око више тематских оквира.
Контекст предшколског васпитања и образовања – потреба за раним интервенцијама које ће смањити ризике и повећати ресурсе за дечије здраво одрастање, промовисање компетенција васпитача за то. Потреба за истраживањима који ће утврђивати и објашњавати ефекте примењених раних стратегија и интервенција, нарочито у инклузивном окружењу и превенције здравственог понашања деце.
Шири контекст васпитања и образовања – потреба за оснаживањем хуманистичког приступа васпитању и имплементација у школске активности; реална потреба и стање у сарадњи школе и породице као увек актуелна проблематика; друштвене околности и подршка родитељима кроз различите облике; праћење, саглдавање и разумевање разноврсних друштвених (конролисаних и неконтролисаних) утицаја на дете као полазиште проучавањима и истраживањима; потреба модификовања студијских програма будућих васпитача, учитеља, наставника и педагога у складу са развојем и променом услова и околности у којима деца расту и развијају се односно у складу са потребама детета у реалном времену.
На основу дискусије и сагледавања резултата радова из области књижевности и филмске уметности издвајају се питања места и положаја детета у друштву, улоге детињства у формирању карактера одрасле особе, значаја игре, значаја васпитања и образовања започетог у детињству,односа одрасли – дете, утицаја социјалног окружења и идеолошких учења на психички, социјални итд. развој детета и – пре свега – питање присуства насиља, и то радикалног насиља у окружењу детета. Искристалисали су се следећа питања и закључци: свестраније сагледавање значаја игре за свеукупни развој деце, у првом реду у контексту многобројних друштвених и социјалних проблема у којима одраста савремено дете; неопходност коришћења књижевног корпуса за свестрано сагледавање проблема детињства и положаја детета у савременом друштву; указивање на значај уметности (књижевне и филмске) у развоју емпатије и самопоуздања савременог детета, као и у функцији образовања деце и подстицања њиховог социјалног и емоционалног развоја; указивање на значај уметности (књижевне и филмске) у разумевању и подршциособама са посебним потребама; указивање на улогу филма и књиге у сазнавању и формирању мишљења о конкретним догађајима – утицај идеологије и индоктринације на дете; улога уметности у препознавању зла и насиља у свим сегментима друштва, превасходно оним који су директно везани за дете и детињство; истицање значаја увођења нових, модерних средстава и учила у наставу и модернизација оних већ присутних (дигиталне дидактичке игре, драмске радионице итд.).
Модератори другог дела конференције су били: проф. др Љиљана Костић, проф. др Жана Бојовић и проф. др Лидија Златић.
Међународни научни скуп Савремено предшколско васпитање и образовање – тенденције, изазови и могућности, одржан је у петак 20.10.2023. године на на Педагошком факултету у Ужицу. Суорганизатори скупа су: Педагошки факултет у Копру, Универзитет на Приморскем (Словенија), Педагошки факултет, Универзитет Константин Филозоф из Нитре (Словачка) и Учитељски факултет, Свеучилишта у Загребу (Хрватска).
Област предшколског васпитања и образовања је тема овог скупа, а изабрана је након анализе тематских оквира досадашњих скупова и потреба у науци и пракси. За скуп је пријављено 34 рада и 56 учесника из Србије, Словеније, Словачке, Пољске, Босне и Херцеговине и Хрватске а Зборник радова са скупа је приређен и одштампан.
Након отварања скупа, презентована су три уводна излагања а даљи рад се одвијао у оквиру три секције: секција 1 – општа педагошка и психолошка питања савременог предшколског васпитања и образовања; секција 2 – методичка питања савременог предшколског васпитања и образовања; секција 3 – језик и дечија књижевност у савременом предшколском васпитању и образовању. У првој секцији је било 17 учесника и изложено је 7 радова, у другој секцији било је 14 учесника и 7 изложених радова и у трећој секцији било је 10 учесника и изложено је 7 радова.
Закључци са скупа су произашли из дискусије након представљања три уводна излагања и представљања радова у оквиру три секције. Питања, теме и закључци који су се у дискусијама извојили као важне су следећи:
Закључци у оквиру рада прве секције су били усмерени на концепције иницијалног образовања и професионалног развоја васпитача и то полазећи од нових основа и полазишта у образовању, усаглашавања студијских програма на националном нивоу и њихово иновирање садржајима од посебног значаја за васпитни рад у динамичном и комплексном социјалном и културном окружењу (нека од специфичности окружења су потрабе за саморефлексијом васпитача, јачање предузетничких компетенција васпитача, као и компетенција за рад у специфичним условима као што је рад са децом у болничким условима и сл.). Критичко преиспитивање и прихватање модела предшколског васпитања и образовања у свету.
Закључци у оквиру друге секције су такође усмерени на институциоално обазовање васпитача које са својим студјским програмима образује савременог васпитача и не зависи од тренутних образовних политика предшколског васпитања и образовања.
Закључци у оквиру треће секције – савремено дете у фокусу и прилагођавање потребма тог детета у чијем расту и развоју улогу имају ИКТ средства. Потреба за креативношћу и инвентивносшћу у одабиру књижевних текстова за децу и прилагођавање хоризонту очекивања савременог детета, нарочито у развоју говора код деце. Нопходност продубљивања сазнања студената и васпитача у вези са језичким стандардом и говорним варијететима језика који су последица све већег учешћа модерне технологије у васпитау и образовању.
Након анализе евалуационих листова учесника високо је процењена организација скупа, тематски оквири као и техничка подршка рада на скупу. Предложени су и неки тематски оквири за наредне скупове.
Међународни научни скуп Наука и образовање – изазови и перспективе, одржан је у петак 21.10.2022. године на на Педагошком факултету у Ужицу са почетком у 10.00 часова. Суорганизатори скупа су: Универзитет на Приморскем, Педагошки факултет у Копру (Словенија), Универзитет Константин Филозоф из Нитре (Словачка) и Универзитет „Јан Евангелиста” Усти над Лабем (Чешка Република).
Радове за скуп је пријавило 49 учесника из Србије, Словеније, Словачке, Пољске, Босне и Херцеговине, Хрватске и Црне Горе (26 радова). На скупу се радило у две секције: Секција 1 – Општа питања науке и образовања – правци и перспективе развоја и Секција 2 – Изазови и перспективе у различитим методикама наставе. У првој секцији присуствовало је 15 учесника, а радове је излагало 8, а секцији 2 је присуствовало 20 учесника и било је 6 излагача.
Питања и теме које су се у дискусији, током рада у секцијама, извојиле као важне и закључци: стална потреба за подизањем квалитета васпитног утицаја школе; оснаживање образовне улоге школе изграђивање партнерских односа кроз триангулацију наставници, ученици, родитељи; потреба за применом експерименталних истраживања у проучавању проблематике васпитања и образовања, а запажања показују да су ови нацрти углавном писутни само код великих пројектних тема или у радовима на докторским дисертацијама; недовољна заступљеност часова логике у наставним програмима и потреба за овим садржајима као посебног предмета и као саставни део других предметних области; израђивање и коришћење појединачних и личних пакета наставника за вредновање и оцењивање у процесу наставе; место и значај ресурса околине у реализацији наставе; место и улога учења алгебре у раном узрасту.
Након дискусије било је и неколико предлога за тематски оквир будућих скупова. Једна од њих је стање, поребе и перспективе предшколског васпитања и образовања, као и истраживање и унапређење квалитета васпитања и образовања.
На Педагошком факултету у Ужицу, Унверзитета у Крагујевцу одржан је Међународни научни скуп Наука, настава, учење, у петак 25.10.2019. године. Скуп је организован у оквиру пројекта Настава и учење: проблеми, циљеви и перспективе, који подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Суорганизатори скупа су Универзитет у Приморској, Педагошки факултет у Копру (Словенија); Универзитет„Константин Филозоф”, Нитра (Словачка); Универзитет „Jan Evangelista Purkyne”, Усти над Лабем (Чешка Република). На скупу је презентовано 36 радова, било је 55 учесника из Србије, Републике Српске, Пољске, Словачке, Бугарске и Словеније.
- Закључци са скупа
- Зборник радова Наука, настава, учење -проблеми и перспективе-
На Педагошком факултету у Ужицу, Универзитета у Крагујевцу одржан је Међународни научни скуп Језик, култура, образовање, у петак 2.11.2018. године. Суорганизатори скупа су: Универзитет на Приморскем, Педагошки факултет у Копру, Словенија, Универзитет Константин Филозоф из Нитре, Словачка и Универзитет Јан Евангелиста Усти над Лабем, Чешка Република. Пленарна предавања на скупу су изложили: проф.др Рајна Драгићевић са Филолошког факултета у Београду, доц. др Миломир Ерић са Педагошког факултета у Ужицу, др Јелена Павловић са Института за педагошка истраживања у Београду и Сара Маринч са Педагошког факултета из Копра. Други део скупа се реализовао кроз четири тематске секције: Језик у образовном контексту, Културолошки обрасци у систему образовања и васпитања, Савремени приступи развоју и учењу на предшколском узрасту и Савремени приступи образовању и васпитању у школском контексту.
Основни закључци скупа су усмерени на неколико главних питања која указују на потребу: да се развијају и подржавају компетенције наставника за успешно креирање културолошки осетљиве наставе као услова за рад у инклузивно оријентисаном окружењу; да се развијају и обогаћују интердисциплинарни курикулуми предшколског васпитања; да се развијају и подржавају рефлексивни приступи у образовно-васпитним процесима, као и ослањање на савремене дидактичке парадигме у наставном процесу; да се систематски развијају механизми за подршку наставницима у стандардизацији образовања и примени ИЦТ у процесу образовања и васпитања и професионалног развоја наставника, као и креирање нових приступа у сарадњи породице и школе.
У оквиру реализације скупа штампана је монографија у којој се налазе радови са скупа. Монографија садржи 52 рада и представља део резултата остварених у оквиру научно-истраживачког пројекта Настава и учење: проблеми, циљеви и перспективе, који подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
- Закључци са скупа
- Позивно писмо
- Тема-подтеме
- Зборник радова Језик, култура, образовање
Научни скуп „Књижевно дело Љубивоја Ршумовића“ одржан је нашем факултету 28. септембра. Њиме су повезана два значајна јубилеја српског књижевника: прошлогодишњи – шест деценија богатог књижевног рада – и предстојећи – осамдесет година живота (2019. године).
Учешће на скупу узела су 34 аутора са 29 радова, тематски подељених у три секције – језичку, књижевну и педагошко-методичку. У овим радовима осветљен је Ршумовићев жанровски разнолик опус – не само поезија, већ и његови драмски и прозни текстови. Такође, Љубивоје Ршумовић је посматран у нешто ширем контексту, не само као песник за децу, већ и као стваралац који је оставио значајног трага и на другим пољима, створивши особен, препознатљив и јединствен стилски израз. Будући да је домаћин Педагошки факултет, један немали број радова посматрао је Ршумовићеве књижевне текстове као предложак за реализацију образовних и васпитних циљева.
Овај скуп био је повод и за израду библиографије радова Љубивоја Ршумовића, од прве објављене песме у Вестима 1957. године до данас,чиме ће се још јасније стећи увид у богатство опуса овог књижевника. Аутор библиографије је др Татјана Богојевић из Библиотеке Матице српске из Новог Сада.
У оквиру пратећег програма скупа отворена је изложба фотографија Љубивоја Ршумовића, под називом „Људи које срећом срећем“.
- Закључци са скупа
- Позивно писмо
- Тема-подтеме
- Књига резимеа Књижевно дело Љубивоја Ршумовића
Међународни научни скуп под називом “Културно-потпорна средства у функцији наставе и учења” одржан 3. новембра 2017. године на Факултету (у оквиру Пројекта “Настава и учење – проблеми, циљеви, перспективе”), бр. 179026 који се финансира код Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. Поводом научног скупа објављена је монографија “Културно-потпорна средства у функцији наставе и учења” која садржи 33 радова.
- Позивно писмо
- Тема-подтеме
- Зборник радова Културно-потпорна средства у функцији наставе и учења
Међународни научни скуп под називом “Настава и учење – уџбеник у функцији наставе и учења” одржан 4. новембра 2016. године на Факултету (у оквиру Пројекта “Настава и учење – проблеми, циљеви, перспективе”), бр. 179026 који се финансира код Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. Поводом научног скупа објављена је монографија “Настава и учење – уџбеник у функцији наставе и учења” која садржи 46 радова.
- Закључци са скупа.
- Позивно писмо
- Тема/подтеме
- Зборник радова Настава и учење (уџбеник у функцији наставе и учења)
Међународни научни скуп под називом “Настава и учење – евалуација васпитно-образовног рада” одржан 6. новембра 2015. године на Факултету (у оквиру Пројекта “Настава и учење – проблеми, циљеви, перспективе”), бр. 179026 који се финансира код Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. Поводом научног скупа објављена је монографија “Настава и учење – евалуација васпитно-образовног рада” која садржи 31 рад, то су писана саопштења са скупа чији су учесници из Србије, Словеније, Пољске и Републике Српске. У паузи скупа отворена је изложба слика аутора проф. мр Обрада Јовановића.
Зборник радова Настава и Учење (евалуација васпитно-образовног рада)
Међународни научни скуп под називом “Настава и учење – савремени приступи и перспективе” одржан 7. новембра 2014. године на Факултету (у оквиру Пројекта “Настава и учење – проблеми, циљеви, перспективе”), бр. 179026 који се финансира код Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије. Поводом научног скупа објављена је монографија “Настава и учење – савремени приступи и перспективе” која садржи 61 рад, то су писана саопштења са скупа чији су учесници из Србије, Словеније, Пољске, Македоније и Републике Српске. У паузи скупа отворена је изложба слика аутора Слободана Станића Џингија.
Међународни научни скуп под називом “Настава и учење – квалитет васпитно-образовног процеса” одржан 8. новембра 2013. године на Факултету (у оквиру Пројекта “Настава и учење – проблеми, циљеви, перспективе”), бр. 179026 који се финансира код Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије.
Зборник радова Настава и Учење (квалитет васпитно-образовног процеса)
