У вихору Првог светског рата, у великој голготи српског народа, страдали су бројни учитељи и порушене су многе школе. Услед недостатка народних учитеља и малог броја основних школа покренута је иницијатива за оснивање учитељске школе у Ужицу. Прво педагошко одељење, званично отворено 1919. године, радило је у саставу ужичке Гимназије и из њега је три године касније изашла прва генерација од 35 учитеља.

Одлуком Министарства просвете, у Ужицу је 1925. године основана Државна мешовита учитељска школа, прва школа за образовање учитеља у западној Србији. За педесет три године постојања диплому ове школе понело је преко 3000 учитеља. За то време школа је неколико пута мењала зграду у којој је радила. Тај проблем коначно је решен 1965. године, изградњом нове школске зграде у којој се Факултет данас налази.

Успешан полувековни рад Учитељске школе у Ужицу пресудно је утицао на одлуку да се 1972. године оснује Педагошка академија за образовање наставника разредне наставе. Четири године касније (1976) отворен је и одсек за васпитаче предшколских установа.

Оснивање Учитељског факултета у Ужицу темељи се на вишедеценијској мисији Учитељске школе и две деценије трајања и рада Педагошке академије. Усвајањем Закона о оснивању учитељских факултета и промени делатности педагошких академија и виших школа, Педагошка академија прерасла је 1993. године у Учитељски факултет, када је започело образовање прве генерације студената на студијском смеру Професор разредне наставе.

Факултет се убрзано и плански развијао, уз велики ентузијазам запослених и подршку друштвене заједнице. Кадровски се попуњавао, најпре довођењем већ афирмисаних стручњака са других високошколских установа, а онда и младим и талентованим сарадницима који су на Факултету започели да граде универзитетску каријеру. Такође, значајна пажња посвећена је модернизацији опреме неопходне за успешно функционисање и реализацију наставе. Обогаћиван је библиотечки фонд, а 1998. године покренут је часопис Зборник радова.

Прилагођавајући свој рад савременим кретањима у високом образовању, Учитељски факултет је увео и акредитовао нове студијске програме основних академских и мастер академских студија. Студијски смер за васпитаче уведен је 2005. године. Настава на мастер студијама на оба студијска смера (Учитељ и Вапитач) реализује се на Факултету од школске 2007/2008. године.

Учитељски факултет је 2007. године акредитован као државни факултет за обављање научноистраживачке делатности. Три године касније (2010) акредитоване су и докторске студије из области Методика наставе.

Пратећи савремене тенденције, школске 2017/18. године Факултет је променио име у Педагошки факултет, чиме је направио квалитативан скок и створио нови простор за рад и развој. Године 2019. акредитован је смер Тренер у спорту на основним струковним студијама.

Подстичући развој научноистраживачког рада, Педагошки факултет активно сарађује са учитељским и педагошким факултетима у Србији, али и са сродним факултетима из Словачке, Словеније, Македоније, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Пољске, Чешке, Бугарске, Турске, Аустрије, Литваније и др. Од 2019. године, у оквиру Еразмус+ програма кредитне мобилности, велики број наставника и студената Педагошког факултета био је на размени на сродним факултетима у иностранству. Истовремено, у мобилности на Факултету боравили су наставници и студенти иностраних педагошких факултета. 

Педагошки факултет је од својих почетака тежио да постане место светлости, слободе и учења, културно и научно жариште града и читавог региона. Израстао је у једну од водећих установа за образовање учитеља и васпитача у земљи, која се поред наставног рада бави и истраживачким радом, учествује у реализацији научних пројеката, организује научне скупове, има развијену издавачку делатност и квалитетан наставни кадар који може да одговори захтевима савремене универзитетске наставе.