Међународна научна конференција Васпитање и образовање између теорије и праксе

Међународна научна конференција Васпитање и образовање између теорије и праксе одржана је на Педагошком факултету у петак 24.10.2025. године. Суорганизатори конференције су: Универзитет у Приморској, Педагошки факултет, Копар (Република Словенија); Свеучилиште Јурја Добриле, Факултет за образовне и одгојне знаности у Пули (Република Хрватска); Универзитет „Гоце Делчев”, Факултет образовних наука Штип (Република Северна Македонија);  Институт за педагошка истраживања, Београд (Република Србија)

 У првом делу конференције пленарно су изложени радови: Квалитети високошколских наставника, аутора проф. др Саше Дубљанина, Comparative Analysis of Synstactic Content in Serbian and English Language Curricula for Grades 5 to 8, аутора др Јелене Стевановић и др Данијеле Љубојевић и Јесам ли довољно глазбено компетентан? Кључ је у креативности, аутора проф. др Иване Пауле Гортан Карлин.

Други део конференције је организован кроз рад по секцијама. Прва секција се тематски бавила савременим изазовима у васпитању и образовању у теорији и пракси, а у оквиру ње презентоване су идеје и закључци радова који су се односили на питања груписана у следеће тематске целини:  промене вредносних парадигми у савременом дигиталном добу; наставник у мултикултуралном окружењу и његове компетенције; савремени стилови родитељства и њихов утицај на развој социјалних и емоционалних вештина деце и младих, као и капацитети за ментализацију; развој партнерстава породице и васпитно-образовне институције; питања дисконтинуитета у васпитању и образовању; појединац у школском сиситему; институционално васпитање о образовање-поглед уназад и у будућност.

На основу дискусије и сагледавања резултата радова из ове области искристалисали су се одређена питања и закључци: потреба за свестранијим сагледавањем и јачањем васпитне улоге школе  кроз  анализу кључних изазова  васпитања  у савременом добу и дефинисање нових праваца унапређења педагошког рада; неопходност јачања  компетенција наставника, а посебно јачање међукултурних комуникационих компетенција као практичан одговор на захтеве савременог приступа у сиситему васпитања и образовања;  подстицање ауторитативног стила родитељста као облика подршке целокупном развоју детета и ученика; промоција и развој инклузивности у образовању кроз јачање ученичких капацитета за процену инклузивности и развој системских облика подршке детету, ученику и родитељу; јачање ресурса  за васпитање и образовање кроз развој квалитетних партнерских односа родитеља и осталих актера у васпитно-образовном раду; потреба за мултидисциплинарним приступом у обезбеђивању континуитета у образовању деце која припадају различитим друштвено осетљивим групама. Модератори прве секције  су били: проф. др Марина Семиз и  проф. др Јасна Максимовић.

Друга секција се бавила питањима савремене наставе и учења између теорије и праксе. Са теоријског и емпиријског становишта, аутори су отварили извесна питања и  представили могуће приступе у различитим доменима васпитно-образовног процеса. Један број радова разматра методичке могућности које могу допринети квалитету исхода образовања и васпитања, друга група радова акценат ставља на концепте учења и развоја деце предшколског узраста и један већи број радова тематски је посвећен савременим дигиталним технологијама у настави и учењу. Конструктивном дискусијом и разменом теоријских и практичних решења и модела издвојила су се нека питања и констатације које можемо да издвојимо као закључке рада ове секције: важност транзиције и системско решавање питања (дис)континуитета у методичким приступима на различитим нивоима образовања и васпитања; значај интегративности и процесуалности у настави и учењу; праћење потреба савремених приступа у настави и учењу и у складу са тим континуирано мењање и унапређивање образовања васпитача, учитеља и наставника што би смањило јаз између теорије и праксе; значај физичког развоја детета и његово усаглашавање за изазовима дигиталних технологија; издвојили су се аргументи који дигиталну технологију у настави и васпитном раду виде као мотивационо средство али и опасност за изградњу квалитетног непосредног односа између ученика и наставника у процесу учења; значај асиситивних технологија у настави у свим наставним предметима и прилагођавање садржаја различитих предмета ученицима који раде по ИОП-у. Модератори друге секције су били проф. др Јелена Стаматовић и доц. др Кристинка Селаковић.

Leave a Comment

Your email address will not be published. Required fields are marked *