Тара

Нема много крајева у нашој земљи који су сачувани од све жешћих насртаја самозваних љубитеља природе. На сву срећу, ова богиња међу планинама је сачувана. 1981. године проглашена је за Национални парк и налази се под заштитом државе. Велика геоморфолошка и геолошка разноликост, са специфичним хидролошким карактеристикама натуралног и антропогеног порекла, и клима условили су богатство флоре и велики број ендемских и реликтних врста биљака. Пре свих то је Панчићева оморика чије је Тара једино природно станиште. Трагајући безуспешно пуних двадесет година за четинаром за који је од мештана чуо да није ни јела, ни бор, ни смрча и да постоји негде у округу ужичком, велики научник Јосиф Панчић обрео се у селу Заовине на планини Тари августа 1875. године. Ко само једном крочи на Тару остаје њен доживотни заљубљеник и увек јој се враћа.

 

Златибор

Златибор се налази у југозападној Србији, а територијално је омеђен Креманском котлином на северозападу, долином реке Сушице и Мачкатском површи на северу, планином Муртеницом на југоистоку и реком Увац на југу.

Када крочите на Златибор прво што ће вам запасти за око је прелепо Златиборско језеро, које је постало метафора и најлепши украс туристичког центра. Одмах изнад језера се налази Краљев трг, пространи плато и шеталиште на коме се током целе године организују различите културне манифестације и концерти. Са Краљевог трга госте пут води до тржног центра у оквиру кога се налази велики број кафића, ресторана, ноћних клубова и бутика.  Управо овоме можемо да захвалимо што Златибор важи као место лудог ноћног провода.

 

 

Мокра Гора

Мокра Гора се простире у најзападнијем делу општине Ужице, између југоисточних падина Таре и северозападних падина Златибора, у мокрогорско-рзавској удолини. Припада групи планинских златиборских села разбијеног типа старовлашке врсте, где су куће раштркане по брдима и планинским косама.

 

Шарганска осмица

Шарганска осмица је најатрактивнија туристичко-музејска железница у Европи међу пругама уског колосека. Она је ремек дело светског индустријског наслеђа. Идеја о изградњи пруге датира из И светског рата. Аустроугарска сматра да је окупирана Србија коначно ушла у њен састав. У пролеће 1916. године почињу радови на спајању Вардишта и Ужица. Изграђено је девет километара пруге до подножја Шаргана.

Данас Шарганска осмица представља туристицку атракцију коју посећују хиљаде туриста годишње.

Далеко од ужурбаности модерног живота, обогаћена природним лепотама мокрогорског краја ова на тлу Европе уникатна железница, данас нам уз носталгичан писак парњаче оживљава романтичани дух прошлих дана.

Мећавник – Дрвенград

Оживљавањем старих кућа, пренетих из околних места, архитекта и творац идеје о савршеном животу ван свакодневнице, Емир Кустурица је направио град. Мећавник је простор за кога се на први поглед помисли да је ушушкан по терену стотинама година и да је свака кућа чврстом руком старих неимара, годинама бирала своју идеалну позицију.  Улице носе имена великих уметника, спортиста и свих оних који су својом идејом оставили или остављају траг у историји човечанства. Као и сваки град, тако и Дрвенград има централни трг и на њему Цркву Светог Саве, библиотеку „Меша Селимовић“, биоскоп „Стенли Кјубрик“ са најсавременијом сликом и звуком на свету, галерију „Мацола“ у којој своје радове излажу најцењенији домаћи и страни ликовни уметници, национални ресторан „Лотика“, посластичарницу „Код Ћоркана“ и продавницу сувенира „Аска“. 

Потпећка пећина

Потпећка пећина се налази у селу Потпећ, 14 км од Ужица, у северном подножју Дрежничке градине (932 м.н.в.). Улаз у Потпећку пећину спада у ред монументалних дела природе. Џиновски портал у облику потковице, висок 50 м (од корита периодског тока до свода), а широк 12 м при дну, односно 22 м при врху, највиши је пећински улаз у Србији. Издубљен је на кречњачкој литици, чији је вертикални део висок 72 м. Истражена и уређена дужина за посетиоце је 555 м. Улазно силазна стаза има преко 700 степеника.

 

Стопића пећина

Стопића пећина се налази на североисточној страни планине Златибор, између села Рожанства и Трнаве. Удаљена је 250 км од Београда, 30 км од Ужица, а од туристичког центра Златибора удаљена је свега 19 км. Изнад пећине пролази пут Златибор-Сирогојно, од кога је уређена прилазна стаза до саме пећине.

 

Музеј Старо село Сирогојно

У селу Сирогојно 26 км од туристичког центра Златибор, налази се једини музеј на отвореном у Србији “Старо село”. На локацију од пет хектара, поред цркве Светог Петра и Павла, превучене су из свих делова Златибора старе брвнаре, како би се овде презентовале и чувале.

 

Злакуса

Злакуса је село које има душу и колорит, традицију и будућност, историју и младост. Привлачи чистим ваздухом, очуваном природом, шумама са добрим приносима укусних печурака, ливадама пуним јагодица и лековитог биља, са петнаестак рибњака са пастрмкама дуж речице Петнице. Овде се може уживати шетајући маркираном кружном стазом око Злакусе, која креће од Етно парка «Терзића авлије», а спаја рибњаке, старе воденице и пар прелепих водопада на Петници и Потпећку пећину, кроз предивне пејзаже, пропланке, шуме и ливаде спушта са друге стране села на почетну тачку.

 

Јелова Гора

Јелова гора спада у групу маљенско-повленских планина у динарском планинском систему. Налази се североисточно од града на деветом километру. То је густо пошумљена заталасана висораван, површине од око 20 км, на просечној надморској висини од око 850 м, на којој се истичу висови: Ђаков камен (1003м), Преседо, Озколиште и Збориште. Богата је водотоцима, са доста изворске воде (Јованова вода, Батина вода, Изворак, Студенац, Самаџинац, у новије време познат као Десанкина чесма). Највећа река која пролази планином је Таталија, спаја се са Тмушом и улива у Скрапеж. Највише има букове, грабове, брезове, јасикове, а најмање храстове шуме.У новије време све веће површине прекривене су бором, јелом, смрчом, омориком, планинским чемпресом. Ова планинска лепотица надалеко је позната по боровницама. Хемијски састав земљишта је погодан за ову биљну врсту. Крајем августа на планини се организује свечаност посвећена боровници. Мештани се труде да очувају природу.

 

Гостиљски водопад

Гостиљски водопад је једна од најатрактивнијих хидролошких вредности Златибора. Налази се у селу Гостиље на 25 км од центра Златибора. На Гостиљској реци, испред ушћа у реку Катушницу, вода се обрушава са 20 м високе кречњачке литице, формирајући тако јединствен водопад.

 

Материјал (слике и текст) за израду ове странице је преузет са сајта Туристичке Oрганизације Ужица уз њихово добрење.